Tikovi kod dece mogu izgledati različito — kao pokreti, glasovi ili kratke radnje koje se ponavljaju. Važno je razumeti kada su prolazni, a kada je korisno potražiti stručno mišljenje.

Tikovi kod dece često se javljaju iznenada i mogu izgledati kao treptanje, trzaj glavom, pokreti ramenima, grimase, kašljucanje, pročišćavanje grla ili ponavljanje određenih zvukova. Roditelji ih ponekad u početku protumače kao naviku, nestašluk ili namerno ponašanje, ali tikovi najčešće nisu nešto što dete radi namerno.

Važno je posmatrati koliko često se tik javlja, koliko dugo traje i da li se menja tokom vremena. Kod neke dece tikovi mogu biti prolazni i smanjiti se spontano. Kod druge dece se mogu pojačavati u periodima umora, stresa, uzbuđenja ili većih promena u svakodnevnom ritmu.

Posebnu pažnju treba obratiti ako tikovi traju duže, postaju učestaliji, menjaju oblik ili počinju da utiču na svakodnevni život deteta. To može uključivati teškoće u školi, povlačenje iz društva, osećaj neprijatnosti, zadirkivanje od strane vršnjaka ili pojačanu napetost u porodici.

Roditeljima se najčešće savetuje da ne opominju dete stalno zbog tika, jer to može povećati napetost. Mnogo je korisnije mirno posmatrati situaciju, beležiti kada se tikovi javljaju i potražiti stručno mišljenje ako se tikovi održavaju ili utiču na funkcionisanje deteta.

Tikovi ne definišu dete. Oni su jedan signal koji treba razumeti u širem kontekstu razvoja, emocija, pažnje, motorike i svakodnevnog opterećenja.