Tikovi retko dolaze sami. Jedan od najčešćih pratilaca je opsesivno-kompulzivni poremećaj (OKP), koji dodatno komplikuje lečenje i često zbunjuje roditelje.
Kako ih razlikovati?
Tikovi su nagli, brzi i ponavljajući pokreti ili glasovi, poput treptanja, trzaja ramena, kašljucanja ili pročišćavanja grla. Obično im prethodi neprijatan osećaj, tzv. Premonitorni nagon. Može se uporediti sa svrabom posle uboda komarca: kratko ga možemo ignorisati, ali pritisak raste dok mu ne popustimo.
OKP čine opsesivne misli (strahovi, sumnje, potreba za „savršenim“) i kompulzivni rituali kojima dete pokušava da ih smiri: ponovno proveravanje, brojanje, pranje ruku, slaganje predmeta.
Granica nije uvek jasna. Neki složeni tikovi liče na rituale, ali tik je odgovor na telesnu senzaciju, a kompulzija na misao ili strah.
Šta pokazuje iskustvo Kabineta „Stošljević“?
U tridesetogodišnjem istraživanju (1990–2020) na uzorku od 1.634 pacijenta, objavljenom 2022. u repozitorijumu FASPER-a, prisustvo pridruženih poremećaja jasno je uticalo na ishod lečenja:
Izolovani tikovi: uspešno lečeno 93,48% pacijenata
Tikovi i OKP: 61,90%
Tikovi udruženi sa OKP-om javljaju se kod oko 7,7% pacijenata iz uzorka, a uspeh lečenja je tu najniži. To ne znači da nema nade, već da ovakvi slučajevi traže više strpljenja, individualan plan i rano uključivanje stručnjaka.
Kako se leči?
Lečenje se zasniva na holističkom pristupu u okviru OSSHR metode:
Relaksacija je prva i stalna komponenta programa. Obuhvata progresivnu mišićnu relaksaciju, dijafragmalno disanje i body scanning, jer stres i anksioznost pojačavaju i tikove i OKP.
Psihomotorne vežbe grade nove, kontrolisane obrasce pokreta, slično tehnici konkurentnog odgovora u savremenoj bihevioralnoj terapiji (CBIT/HRT).
Razgovor o nagonima i brigama pomaže detetu da prepozna šta prethodi tiku, a šta ritualu.
Roditelji kao saradnici: kontinuitet vežbi kod kuće i podrška bez kritike i pritiska.
Komorbiditet se leči zajedno sa tikovima, a ne odvojeno.
Šta mogu roditelji i škola?
Ne ukazujte detetu na tikove i ne zahtevajte da ih „zaustavi“. Potiskivanje ih na kraju pojačava.
Razgovarajte toplo i bez osude. Ponekad je to dovoljno da se smetnje ublaže.
Ne pravite izuzetke ni ulogu „zaštitnika“ u odnosu na drugu decu.
Ne čekajte da tikovi „prođu sami“, pogotovo ako se javljaju rituali, strahovi ili školski neuspeh.
Kada potražiti stručnu pomoć?
Obratite se stručnjaku ako tikovi traju duže od nekoliko meseci, ometaju školu i druženje, ili ako primetite ponavljane rituale i preterane strahove. Rana intervencija, pre nego što se razviju sekundarni problemi, znatno poboljšava prognozu.
